Na prelazu iz 2011. u 2012. godinu Srbija je ponovo na raskršću. Jedan od bitnih razloga novih dilema je nesumljivo smanjeni apsorpcioni potencijal EU usled krize suverenih dugova i kreditnog grča banaka. Bez obzira na tu situaciju, imperativ kompatibilnosti sa EU mora biti ideja vodilja arhitekata sistema i nosioca ekonomskih politika. Međutim, naša očekivanja u vezi investicija moraju biti smanjena. Ekonomija je bitan deo svakog izvodljivog rešenja. Dobra ekonomska rešenja čuvaju budućnost Srbije i utiču na progres u drugim oblastima. Posledično, tema ovogodišnjeg 19-tog biznis foruma je:
„Kako sačuvati budućnost Srbije: ekonomske, poslovne i povezane teme“
Ovogodišnji forum biće održan od 6-8. marta 2012. u Kongresnom centru na Kopaoniku.
Programski odbor skupa predvideo je raspravu u okviru tri teme:
Mart 6, 2012 Promena paradigme u krizi Mart 7, 2012 Od makroekonomske stabilnosti do industrijskih politika i nazad Mart 8, 2012 Industrijske politike
Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije kao organizacije profesionalnih ekonomista koje okupljaju akademičare, privrednike, najviše državne službenike i diplomate žele da budu najdublje uronjene u ekonomske reforme koje sprovodi Vlada kako bi dali svoj konstruktivni doprinos tom procesu.
Nadamo se da ćete preusmeriti svoje obaveze i prisustvovati ovom značajnom događaju ne samo za ekonomsku struku i privredu Srbije, već i za njenu političku stabilnost.
ORGANIZATORI:
MEDIJSKI PARTNER:
SPONZORI I PRIJATELJI
ZAVRŠEN MENADŽMENT FORUM JUGOISTOČNE EVROPE OPATIJA 2011
Menadžment forum jugoistočne Evrope Opatija 2011 održan je 9. i 10. juna 2011. u Grand Hotelu Adriatic u Opatiji pod nazivom
"Jugoistočna Europa i EU – Pogled unapred"
Organizatori Foruma su Savez Ekonomista Srbije, Hrvatsko društvo ekonomista i IEDC – Poslovna škola Bled.
Zemlje jugoistočne Europe će do 2020. godine prolaziti odlučujuću fazu razvoja u kojoj bi konačno trebalo savladati tranzicione probleme i priključiti se evropskoj zajednici naroda. U tom razdoblju očekuju nas brojni razvojni izazovi ekonomske, tehnološke, ekološke i druge prirode, da političke probleme ne spominjemo jer smatramo da su uglavnom savladani, ali ni oni nisu isključeni. Ono što je u fokusu je da zemlje koje čine SEE grupu moraju nadoknaditi izgubljene devedesete u kojima se produbio razvojni jaz između njih i evropskog okruženja.
Međunarodno savetovanje Menadžment forum jugoistočne Evrope organizovali smo s ciljem pružanja uvida u brojne izazove koji očekuju zemlje ove regije u sledećem desetogodišnjem razdoblju. Programski savetovanje je bilo fokusirano na upravljanje promenama u dinamičnom ekonomskom okruženju. Imajući u vidu da će to razdoblje biti veoma izazovno uz moguća iznenađenja u mnogim aspektima, savetovanje je imalo za cilj da na nivou međuregionalne saradnje pronađe odgovore na pitanja razvoja upravljačkih tehnologija, znanja i tehnika koje će osigurati brži ekonomski razvoj u stabilnijim uslovima. Osim toga ovaj skup je i svojevrstan poslovni forum na komesu se razmatrale mogućnosti i problemi ekonomskog povezivanja regije, povećanja međusobne ekonomske saradnje i posebno korišćenja sinergijskih učinaka prema tržištu. Savetovanju su prisustvovali najpoznatiji ekonomski i politički stratezi iz regije, kao i vodeći privrednici, predstavnici nevladinih organizacija, istaknuti i vrsni stručnjaci iz svih triju zemalja organizatora, ali i iz drugih zemalja regije i EU.
Privreda Srbija je u trećem kvartalu 2010. godine statistički izašla iz recesije pošto su u dva uzastopna kvartala zabeležene pozitivne stope rasta. Ova ohrabrujuća činjenica postavlja pitanje održivosti ovakvog trenda.
Ekonomija Srbije je na prekretnici da nastavi po inerciji ili da krene sa promenama. Ozbiljnost situacije pojačavaju problemi u EU kao našem neposrednom okruženju uslovljeni odloženim efektima globalne finansijske krize iz 2008 godine. Iako retko ko želi da prizna, stiče se utisak da je EU bliža krizi sa »duplim dnom« nego trajnom oporavku. Poseban problem za ekonomiste u Srbiji predstavlja činjenica da se anti-krizni programi koje primenjuju članice EU, uglavnom, ne mogu primeniti na Srbiju. U takvom kontekstu raste rizik reverzibilnosti rezultata do sada sprovedenih reformi u Srbiji (poništavanje privatizacija i pad interesa stranih investitora) i javlja se makro-ekonomska nestabilnost (cena i kursa). Prethodne tendencije otvaraju problem održivosti ekonomskog razvoja.
Pod bremenom nasleđenih problema, a u nestabilnom neposrednom okruženju koje će se sve više okretati sopstvenim problemima padaju ekonomska očekivanja u Srbiji. Ipak, ne smemo da izgubimo nadu da ćemo sprovesti reforme javnog sektora, inteligentno investirati u propulzivne delatnosti, povećati konkurentnost privrede, održati spoljnu likvidnost, sačuvati socijalnu koheziju i početi sa dostizanjem EU. Veliko ohrabrenje su pozitivni signali u vezi geopolitičkog repozicioniranja Srbije i njenog približavanja EU. Međutim, da bi institucionalni seting i ponašanje privrednih subjekata bilo prepoznatljivo za EU, treba mnogo stvari da se uradi.
Za prevazilaženje problema, pored mudre politike koja otvara perspektive ohrabrujući optimizam i povećavajući dostojanstvo nacije, potrebna su i izvodljiva tehnička rešenja u organizaciji i funkcionisanju ekonomskog sistema. Poseban problem je usklađivanje rešenja. Nova situacija zahteva nov pristup u smislu nove vizije sistema kome težimo (i posebno mesta države u njemu), strategijskih inicijativa koja treba da povećaju sklonost za investiranje kao i tehničkih rešenja koja omogućavaju glatku primenu. Nova vizija znači nov privredni model i sa njime povezane ekonomske politike (monetarna politika, fiskalna politika i politika regionalnog razvoja, pre svega). Strategijske inicijative se odnose na investiranje u prioritetne sektore i izbor odgovarajućih modela finansiranja. Konkretne mere obuhvataju širok spektar rešenja. Da bi se prethodno sprovelo, neophodno je proširiti ciljeve koji se nalaze u radaru vlade sa makroekonomske, socijalne i političke stabilnosti i na dinamično investiranje u javnom i privatnom sektoru.
Forum je održan 1-3. marta 2011. godine u kongresnom centru »Sunčani vrhovi« na Kopaoniku. Tema ovogodišnjeg foruma bila je:
»Održive reforme za održiv razvoj«
Ovogodišnji skup organizovan je sa namerom da se upoznamo sa suštinom predloga Vlade kao i da damo korisne savete arhitektama reformi iz perspektive ekonomskih praktičara. Trajno vođeni idejom konstruktivne kritike ekonomske i tranzicione politike, ekonomisti i privrednici Srbije ove godine su se posebno bavili pitanjima regulatornog rizika, mogućim investicionim prioritetima u javnom sektoru, energizovanjem regionalnog razvoja i ulogom osiguravajućih kompanija u tom procesu.
AKTUELNO
Menadžment forum jugoistočne Evrope održan je 9. i 10. juna 2011. u Grand Hotelu Adriatic u Opatiji pod nazivom Jugoistočna Europa i EU – Pogled unapred. Organizatori Foruma su Savez Ekonomista Srbije, Hrvatsko društvo ekonomista i IEDC – Poslovna škola Bled.
Savez ekonomista Srbije
ima preko 50 članova i njih čine najuglednija preduzeća, banke i
druge institucije u Republici. Saznajte više o uslovima članstva..
U organizaciji Saveza ekonomista Srbije i Društva ekonomista Niša 03. juna 2011. godine održano je tradicionalno Niško savetovanje ekonomista sa temom INVESTICIJE I EKONOMSKI RAST - uloga države i lokalne samouprave. Kao i na ranije održanim savetovanjima, pažnja ekonomista je bila usmerena na probleme investiranja, konkurentnosti, regionalnog razvoja, kao i na postprivatizacione procese.
Inspirativna i efektna uvodna izlaganja Dragana Đuričina, predsednika Saveza ekonomista Srbije, i Zorana Aranđelovića predstavljala su studiozne analize postojećeg stanja i ukazala na moguća rešenja problema uslovljenosti investiranja i ekonomskog rasta. Uz to, uvodničari su dali konstruktivne preporuke za vođenje ekonomske politike.
Uz dva uvodna referata, na skupu je prezentirano 6 referata uglednih univerzitetskih profesora – Jovana Rankoviča, Bobana Stojanoviča, Ljiljane Stanković, Slobodana Cvetanovića, Ane Trbović, Srđana Marinkoviča, Nataše Golubović, Snežane Radukić i Jelene Stanković. Kao i na ranijim skupovima, nemerljiv doprinos pripremama i uspešnom radu savetovanja dao je prof. dr Nikola Stevanović..
Posebnu vrednost skupa je dala veoma plodna diskusija u dva panela. U prvom panelu DRŽAVA, REGULATORNA TELA I LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ panelisti su bili Slađana Backović, direktor Fonda za razvoj Republike Srbije, Goran Džafić, zamenik direktora, SIEPA, Jelena Bojović, izvršni direktor, NALED i Dragan Kostić, Uprava za slobodne zone.
U panelu MOTIVI INVESTITORA učestvovali su predstavnici Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Grada Niša i menadžeri kompanija Yura, Benetton, Dytech, Harder digital SOVA, Tigar Pirot, Simpo, JUMIS, Tagor Electronics, Alfaplam i Sanch, kao i predsednik Regionalne Privredne komore Niš. Ovaj panel je ocenjen kao izuzetno dragoceno viđenje aktuelnih problema privrednog ambijenta u kome posluju strani investitori, kao i uspešna domaća preduzeća. Ukazano je na moguća rešenja stimulisanja razvoja realnog sektora..Uz evidentiranje problema funkcionisanja realnog sektora, panel je bio posvećen i ulozi lokalne samouprave u ekonomskom razvoju nerazvijenih područja Srbije. Panelisti su bili predstavnici kancelarija za lokalni ekonomski razvoj.
U delu skupa pod nazivom Inicijative predstavljeno je Udruženja privrednika i klastera jugoistočne Srbije, kao I Klaster reciklaže „Jug“.
Savetovanju je prisustvovalo oko 150 učesnika. Pokrovitelj skupa je bio Grad Niš. Brojni prisutni novinari su medijski dobro pratili rad na Savetovanju. Prema mišljenju naučne i stručne javnosti ovaj skup je bio dobro organizovan, a rad na njemu izuzetno uspešan.
Zemlje jugoistočne Europe će do 2020. godine prolaziti odlučujuću fazu razvoja u kojoj bi konačno trebalo savladati tranzicione probleme i priključiti se evropskoj zajednici naroda. U tom razdoblju očekuju nas brojni razvojni izazovi ekonomske, tehnološke, ekološke i druge prirode, da političke probleme ne spominjemo jer smatramo da su uglavnom savladani, ali ni oni nisu isključeni. Ono što je u fokusu je da zemlje koje čine SEE grupu moraju nadoknaditi izgubljene devedesete u kojima se produbio razvojni jaz između njih i evropskog okruženja. 
Ekonomija Srbije je na prekretnici da nastavi po inerciji ili da krene sa promenama. Ozbiljnost situacije pojačavaju problemi u EU kao našem neposrednom okruženju uslovljeni odloženim efektima globalne finansijske krize iz 2008 godine. Iako retko ko želi da prizna, stiče se utisak da je EU bliža krizi sa »duplim dnom« nego trajnom oporavku. Poseban problem za ekonomiste u Srbiji predstavlja činjenica da se anti-krizni programi koje primenjuju članice EU, uglavnom, ne mogu primeniti na Srbiju. U takvom kontekstu raste rizik reverzibilnosti rezultata do sada sprovedenih reformi u Srbiji (poništavanje privatizacija i pad interesa stranih investitora) i javlja se makro-ekonomska nestabilnost (cena i kursa). Prethodne tendencije otvaraju problem održivosti ekonomskog razvoja.
