Dvanaesti Regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava, pod nazivom
„Finansijska i monetarna stabilnost regiona Zapadnog Balkana u uslovima kontinuiranog slabog privrednog rasta u evrozoni“, održaće se od 12. do 14. juna 2025. godine u hotelu „Splendid“ u Bečićima, Crna Gora.
Ovaj prestižni skup, koji od 2019. godine organizuje Savez ekonomista Srbije, predstavlja najveći i najznačajniji godišnji regionalni događaj, posvećen jačanju saradnje i razvoju dijaloga između ključnih finansijskih institucija regiona.
Zapadni Balkan se suočava sa izazovima finansijske i monetarne stabilnosti u uslovima usporenog privrednog rasta evro zone. Slaba ekonomska aktivnost ključnog trgovinskog partnera utiče na smanjenu izvoznu tražnju, nivo stranih ulaganja i priliv doznaka. Sve zajedno rezultuje u rastućem trgovinskom deficitu i deficitu tekućeg plaćanja što može prouzrokovati poremećaj makroekonomske stabilnosti. Stoga, monetarna politika u regionu mora balansirati između održavanja stabilnosti cena i podrške ekonomskom rastu, pri čemu su zemlje koje koriste evro posebno izložene eksternim šokovima. Održavanje stabilnog finansijskog sistema zahteva pažljivo upravljanje javnim finansijama (javni dug, kapitalne investicije, plate i penzije) te adekvatni monitoring finansijskog sektora, kao i očuvanje deviznih rezervi na visokom nivou. Na taj način, kreiraju se baferi za ublažavanje negativnih efekata potencijalnih eksternih rizika, kao i održavanje makroekonomske stabilnosti. Drugim rečima, fiskalne i monetarne politike zemalja regiona Zapadni Balkan moraju biti strateški osmišljene, usklađene i koordinisane, a sve u cilju efikasnijeg upravljanja rizicima, očuvanja finansijske stabilnosti i obezbeđenja dugoročnog, održivog rasta. Pri tome, saradnja i koordinacija među zemljama regiona Zapadni Balkan doprinosi postizanju zajedničkih ciljeva i stvaranju prosperitetnijeg privrednog ambijenta.
Tokom dvodnevnog programa, Samit će okupiti najvažnije kreatore fiskalne i monetarne politike – guvernere Centralnih banaka, ministre finansija i direktore poreskih uprava, kao i predstavnike međunarodnih finansijskih institucija, vodeće menadžere iz bankarskog i osiguravajućeg sektora. Učesnicima Samita se pruža prilika za razmenu ideja i vizija o budućnosti regiona u kontekstu sve složenijeg i neizvesnijeg geopolitičkog i geoekonomskog okruženja.
Uz snažnu podršku tradicionalnih institucionalnih partnera (Centralna banka Crne Gore, Ministarstvo finansija Vlade Crne Gore i Poreska uprava Crne Gore), izražavamo uverenje da će XII Regionalni Samit doprineti daljem jačanju saradnje i u drugim oblastima od zajedničkog interesa.
Program
Poruka organizatora
Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije
Obraćanje guvernerke
Irena Radović,
guvernerka Centralne banke Crne Gore
PANEL 1 – GUVERNERI CENTRALNIH BANAKA SEPA I ZAPADNI BALKAN: KATALIZATOR ZA EU KONVERGENCIJU I PRISTUP JEDINSTVENOM EVROPSKOM TRŽIŠTU
Integracija zemalja Zapadnog Balkana u Jedinstveno područje plaćanja u eurima (SEPA) predstavlja strateški korak ka dubljoj konvergenciji s Evropskom unijom, kako tehnički, tako i ekonomski, usklađivanjem platnih sistema sa evropskim standardima. Kao jedan od ključnih stubova Novog plana rasta za Zapadni Balkan, učešće u SEPA ne predstavlja samo tehničku reformu, već i političku posvećenost uključivanju regiona u ekonomsku infrastrukturu EU. Panel će razmatrati na koji način članstvo u SEPA može doprineti stabilnosti i inovacijama na domaćim finansijskim tržištima, jačanju saradnje između javnog i privatnog sektora, kao i ubrzavanju priprema za buduće članstvo u EU. U tom kontekstu, diskusija će obuhvatiti i širu evoluciju evropskog platnog sistema, uključujući razvoj digitalnog evra, i njegove moguće implikacije za zemlje koje još nisu u evrozoni, a nalaze se na putu pristupanja.
Govornici (po abecednom redu):
• Ulrich Bindseil, generalni direktor za tržišnu infrastrukturu i plaćanja, ECB
• Ahmet Ismaili, guverner, Centralna banka Kosova
• Matija Laco, Predstavnik Svetske banke u Upravnom odboru SEPA
• Emilija Nacevska, viseguvernernerka, Narodna banka Severne Makedonije
• Irena Radović, guvernerka, Centralna banka Crne Gore
• Gent Sejko, guverner, Banka Albanije
Moderator: Zorica Kalezić, viceguvernerka, Centralna banka Crne Gore
PANEL 2 – GUVERNERI CENTRALNIH BANAKA GEOPOLITIČKA FRAGMENTACIJA I CARINSKI PRITISCI: INFLACIONI RIZICI I IZAZOVI MONETARNE POLITIKE NA ZAPADNOM BALKANU
Kako globalna trgovina postaje sve fragmentiranija usled geopolitičkih tenzija i strateških rivalstava, zemlje Zapadnog Balkana suočavaju se sa složenim makroekonomskim okruženjem koje oblikuju rastuće carine, poremećeni lanci snabdevanja i inflacioni pritisci iz inostranstva. Za male ekonomije koje u velikoj meri zavise od uvoza, ovi izazovi otežavaju sprovođenje konvencionalne monetarne politike, jer troškovna inflacija izazvana spoljnim šokovima ostavlja malo prostora za korišćenje tradicionalnih instrumenata poput kamatnih stopa. Uvođenje novih trgovinskih barijera između velikih globalnih blokova ne samo da povećava uvozne cene, već dodatno pojačava nestabilnost na tržištima hrane i energije – upravo onim segmentima na koje su ekonomije Zapadnog Balkana posebno osetljive. Monetarne vlasti u regionu danas se suočavaju sa izazovom upravljanja inflacijom koja više nije ciklični fenomen, već strukturna posledica globalnog preusmeravanja.
Govornici (po abecednom redu):
• Maroje Lang, viceguverner, Hrvatska narodna banka
• Razvan Munteanu, predsednik IO, AikGroup
• Irena Radović, guvernerka, Centralna banka Crne Gore
• Jasmina Selimović, guvernerka, Centralna banka Bosne i Hercegovine
• Tina Žumer, viceguvernerka, Banka Slovenije
Moderator: Zorica Kalezić, viceguvernerka, Centralna banka Crne Gore
Obraćanje direktora „Expo 2027“
Dušan Borovčanin, direktor „Expo 2027“
PANEL 3 – MINISTRI FINANSIJA ODGOVORNA FISKALNA POLITIKA – PREDUSLOV UNAPREĐENJA STABILNOSTI I OTPORNOSTI EKONOMIJE U USLOVIMA SLABOG RASTA U EVROZONI
Usklađivanje javnih politika sa zakonodavstvom EU od suštinskog je značaja za obezbeđivanje regionalne stabilnosti i integracije. Globalni trendovi i dalje značajno utiču na javne finansije širom regiona, što dodatno naglašava važnost poštovanja fiskalnih pravila — i otvara pitanje da li ta pravila treba da postanu stroža kako bi se osigurala dugoročna fiskalna stabilnost. Efikasno upravljanje javnim investicijama zahteva izbor projekata na osnovu njihove izvodljivosti, transparentnosti i šireg ekonomskog značaja. Ključno pitanje u savremenim raspravama jeste da li postoji dovoljan fiskalni prostor za potencijalne ekonomske podsticaje ili su granice fiskalne intervencije već dostignute. Usklađenost fiskalne i monetarne politike ostaje od presudnog značaja, posebno u kontekstu rešavanja inflatornih pritisaka koji i dalje predstavljaju izazov.
Strukturne reforme su ključne za očuvanje stabilnih javnih finansija i podršku održivom ekonomskom rastu. Suzbijanje sive ekonomije kroz unapređenje poreske i carinske politike je od velike važnosti, uz razvoj i primenu sistema za praćenje prometa duvanskih proizvoda. U uslovima neizvesnosti, saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama postaje neophodna, a fiskalne politike za 2024. godinu, zajedno sa projekcijama za 2025, moraju se pažljivo razmotriti kako bi se uspešno odgovorilo na promenljivo ekonomsko okruženje.
Govornici (po abecednom redu):
• Mario Demirović, direktor Carinske uprave Hrvatske
• Bojan Paunović, generalni direktor Direktorata za državni budžet, Ministarstvo finansija Crne Gore
• Blagoje Paunović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije
• Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan
Moderator: Zdravko Marić, bivši ministar finansija, Vlada Hrvatske
PANEL 4 – DIREKTORI PORESKIH UPRAVA REFORMA I MODERNIZACIJA PORESKE UPRAVE – CILJEVI, DOMETI I OGRANIČENJA
Poreske uprave u regionu suočavaju se sa ključnim izazovima, uključujući potrebu za modernizacijom i efikasnim prikupljanjem prihoda u uslovima neizvesnosti. Efikasna poreska administracija od presudnog je značaja za očuvanje stabilnosti javnih finansija. Iako reforme mogu imati svoja ograničenja, one su neophodne za unapređenje poreske discipline i jačanje transparentnosti. Sprečavanje rasta sive ekonomije ostaje prioritet, što zahteva snažniju kontrolu i unapređenje mehanizama izveštavanja. Regionalna saradnja jača napore u borbi protiv poreske evazije, dok izgradnja poverenja sa poreskim obveznicima podstiče dobrovoljno ispunjavanje obaveza. Digitalizacija i uvođenje elektronske poreske administracije ključni su za pojednostavljivanje procesa i povećanje efikasnosti. Na kraju, jasno i dosledno poresko tretiranje akciznih proizvoda je od suštinske važnosti za sprečavanje utaje, očuvanje javnih prihoda i podršku fer tržišnim uslovima.
Govornici (po abecednom redu):
• Miroslav Đinović, pomoćnik direktora, Poreska uprava Srbije
• Sava Laketić, v.d. direktor, Poreska uprava Crne Gore
• Goran Maričić, direktor, Poreska uprava Republike Srpske
• Ilir Murtezaj, direktor, Poreska uprava Kosova
• Admir Omerbašić, direktor, Poreska uprava Federacije BiH
• Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan
• Zoran Tegeltija, direktor, Uprava za indirektno oporezivanje BiH
Moderator: Dragijana Radonjić Petrović, potpredsednica Saveza ekonomista Srbije
Partneri
Institucionalni pokrovitelji Samita
