Molimo sačekajte......

Izaberite jezik: SRPSKI ENGLISH
Adresa
Dobrinjska 11, 11000 Beograd
Telefon
+381(0)11 3613 409
Kopaonik biznis forum
Kopaonik biznis forum se održava prve nedelje marta u Kongresnom centru Kopaonik, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije. Od 2009. godine  pokrovitelj foruma je Predsednik Vlade Republike Srbije.

Već više od 25 godina, Forum okuplja renomirane stručnjake i eminentna imena domaće i regionalne privredne i političke scene.
Pogledajte zvaničnu prezentaciju
Kao organizator Kopaonik biznis foruma, Savez ekonomista Srbije nastoji da održi i neguje  saradnju između relevantnih učesnika i na taj način ponudi  interaktivnu platformu za razmenu mišljenja, argumentovanu, konstruktivnu raspravu, sagledavajući pri tome ključne reformske izazove iz različitih uglova: političkog i privrednog, mikro i makro ekonomskog, iz ugla realnog i finansijskog sektora, domaćih i stranih investitora, privatnih i javnih preduzeća, teorije i prakse. Forum teži da bude istinski praznik za ekonomiste, sajam ideja,  kao i svojevrsni godišnji reality check za kreatore ekonomskih politika, mesto na kome se sumiraju rezultati ekonomske politike naše zemlje između dva događaja.

Zahvaljujući svojoj tradiciji i dokazanom kvalitetu, Kopaonik biznis forum se pozicionirao kao najznačajniji događaj ove vrste u Srbiji i regionu. Sa aspekta svog značaja i uticaja, Kopaonik biznis forum je prepoznat kao „srpski Davos“ i doprinosi pozitivnom brendiranju Srbije u svetu. Svake godine Forum privlači značajnu pažnju medija.

Najvažniji zaključci i preporuke Kopaonik biznis foruma sumiraju se u dokumentu „Kopaonik konsenzus“. Ovaj dokument, prvenstveno namenjen Vladi Republike Srbije, Narodnoj banci Srbije i relevantnim institucijama, predstavlja doprinos organizatora kreiranju izvodljivih i efikasnih politika u želji da nastavak ekonomske tranzicije Srbije bude brži i kvalitetniji.

Jačanjem regionalne dimenzije poslednjih godina, Forum privlači sve veći broj učesnika iz susednih zemalja i Zapadnog Balkana. Regionalna saradnja predstavlja neophodan preduslov za budućnost regiona u celini, kao i za svaku zemlju pojedinačno, pre svega kada je u pitanju njihova evropska perspektiva. Bliža saradnja, partnerstvo i kontakti sa naprednijim, iskusnijim članicama EU pružile bi ovim zemljama mogućnosti za direktno učenje, usvajanje najboljih praksi i njihovo prevođenje u kontekst zapadnog Balkana, što bi u konačnom poboljšalo rešavanje tekućih pitanja i izazova u regionu.
Glavne poruke i zaključci KBF 2021
26.06.2021.
Centralna tema XXVIII Kopaonik biznis foruma je bila „Svet posle COVID-19: Novi izvori rasta u promenjenim uslovima poslovanja“. Održano je ukupno 22 panela, 5 plenarnih obraćanja, kao i dva specijalna događaja. Ovogodišnji gost Foruma je bio prof. dr. Branko Milanović, koji je govorio o fenomenu globalizacije i nejednakosti u COVID pandemiji. U programu je učestvovalo više od 130 panelista, a rad je pratilo, neposredno u sali hotela Metropol Palace, oko 100 učesnika. Ostvareno je više od 4500 onlajn uključivanja u direktan prenos toka Foruma. U narednom tekstu dat je pregled osnovnih zaključaka rasprave u pojedinim panelima.

Na panelima koji su razmatrali makroekonomske politike, ukazano je da je COVID-19 nametnuo redefinisanje ekonomskog pristupa. Suština je da je u krizi COVID-19 bilo potrebno sprovoditi akomodirajuću monetarnu politiku i ekspanzivnu fiskalnu podršku. Istovremeno, posebna pažnja se poklanjala tretmanu tržišta rada, merama očuvanja postojećih radnih mesta i podrške realokaciji radnika, koje su bile primenjene u odgovarajućim fazama krize, uključujući i nastavak pandemije, inicijalni ekonomski oporavak posle krize i podsticanje  investicija za održivi rast i razvoj.

Konstatovano je da je Vlada Srbije odgovarajuće reagovala na krizu COVID-19, što je rezultiralo u  minimalnom padu BDP-a u 2020. godini od -1%, bez smanjivanja broja zaposlenih uz održavanje javnog duga ispod 60% BDP i uz zadržavanje niske inflacije. Predkrizni nivo industrijske proizvodnje i izvoza dostignut je već u IV kvartalu 2020. U I kvartalu 2021. rast BDP-a je iznosio 1.2% međugodišnje čime je Srbija dostigla pretkrizni nivo BDP-a. Sve ukazuje  da je trend oporavka srpske privrede u obliku slova “V”, te, ukoliko se održi visoka investiciona aktivnost,  očekuje se rast od 6% u ovoj godini.

Na panelu u kojem su učestvovali predstavnici privrednih komora iz regiona Zapadnog Balkana konstatovano je da su privrednici i preduzetnici u regionu pokazali otpornost u vreme pandemije. Naglašena je potreba efikasnije komunikacije sa vladama zemalja regiona, u cilju definisanja zajedničkih, selektivnih mera ekonomske podrške. Posebno je istaknuto da su različiti formati regionalne ekonomske saradnje, poput Zelenih koridora (uspostavljeni od CEFTA-e, RCC-a i Organizacije za transport), omogućili nesmetano otpremanje najvažnijih medicinskih materijala i robe nakon što je momentalna reakcija vlada zemalja regiona i EU bila zatvaranje granica. Tu je regionalna saradnja koju predvodi Investicioni forum komora regiona odigrao važnu ulogu. Govoreći o budućim izazovima, panelisti su se složili da će biti važno raditi na punoj inkluzivnosti inicijative „mini Šengen“ i njenom potpunom usaglašavanju sa već podržanim Zajedničkim regionalnim tržištem 21-24, o čemu su se regionalni lideri složili na Samitu posvećenom Berlinskom procesu 2020. godine.

Panel posvećen zdravstvu konstatovao je da je zdravstveni sistem tokom poslednjih petnaest meseci epidemije pokazao svojevrsnu otpornost, a naročito je naglašeno znanje i požrtvovanost zaposlenih u zdravstvu,  kao i dodatna opremljenost zdravstvenih ustanova, pristup neophodnim inovativnim terapijama i fleksibilno povećanje kapaciteta izgradnjom novih bolnica. Postoji veliki prostor za poboljšanja u budućnosti: kadrovska politika, profesionalizacija upravljanja zdravstvenim ustanovama, promocija ekonomičnog ponašanja od strane zdravstvenih ustanova, veći fokus na razvoju epidemiološkog sistema, bolja saradnja između relevantnih institucija zdravstvenog sistema (Srpsko lekarsko društvo, Lekarska komora Srbije, Zdravstveni savet Srbije, vojna epidemiologija). Potrebno je da se dalje radi na unapređenju operativnog i finansijskog upravljanja zdravstvenim ustanovama i zato je važno nastaviti sa započetim aktivnostima na uvođenju DRG, praćenju troškova troškovnih centara, merenju učinaka lekara, uvođenju programskog budžeta. Privatni zdravstveni sektor je pružio veliku podršku javnom zdravstvenom sistemu u vreme pandemije, čime je potvrđena važnost dalje integracije javnog i privatnog zdravstva. Budžet javnog zdravstva je uvećan u 2021 na 3,5 milijardi evra što je oko 1 milijarde evra više u odnosu na budžet 2020. godine.

Na panelu koji se bavio naučenim lekcijama iz pandemije u SAD i EU, predstavljena su različita iskustva stečena tokom zdravstvene krize. Pokazalo se da su zemlje EU i SAD bile loše pripremljene na početku izbijanja pandemije. Neke reakcije u okviru EU na početku COVID krize nisu bile u duhu solidarnosti, koja bi trebalo da bude osnov funkcionisanja EU. U SAD je bilo zakasnelih i kontradiktornih signala od strane administracije bivšeg predsednika u pogledu opasnosti od pandemije, kao i neophodnih preventivnih mera  (nošenja maski, zatvaranja, itd.). Na nivou EU ubrzo je postignuta saglasnost o dozvoli izvoza medicinske opreme u zemlje članice, te o zajedničkoj nabavci vakcina. Evropska komisija, koja je preuzela nabavku, nije imala dovoljno kapaciteta i iskustva na ovom planu, pa je došlo do kašnjenja u nabavci i distribuciji vakcina. Ipak, tempo vakcinisanja je ubrzan i jasno je da se neke zemlje nadaju kolektivnom imunitetu tokom ovog leta. Pandemija je dovela i do stvaranja zajedničkog EU Fonda za prevazilaženje krize i investicija u visini od 750 milijardi evra od kojih će blizu polovine biti u formi bespovratnih sredstava. Novo je i to što će ova sredstva biti raspodeljena prema kriterijumu potreba, to jest većim delom onim zemljama koje su pretrpele najveće negativne posledice pandemije. U SAD je administracija predsednika Bajdena ubrzala proizvodnju i distribuciju vakcina, tako da su sada  jedna od vodećih zemalja po broju vakcinisanih. Osim toga, usvojen je i paket pomoći za prevazilaženje krize.

Što se tiče pandemije na svetskom nivou, konstatovano je da se moraju preduzeti mere kako bi se omogućilo brzo vakcinisanje celokupne svetske populacije. Jedan od predloga Bajdenove administracije je da se suspenduju patentna prava farmaceutskim kompanija. Ovaj predlog nije naišao na dobar prijem kod pojedinih članica EU. Istaknuto je, međutim, da se zajedničke akcije moraju preduzeti kako bi se ubrzala vakcinacija čovečanstva. Od samita G-20 u junu se očekuje da se postigne dogovor o tome kako doći do opipljivih rezultata na ovom planu.

Na panelu posvećenom Industriji 4.0 konstatovano je da su strane direktne investicije (SDI) kao značajan pokretač rasta, u poslednje vreme služile kao infuzija koja doprinosi rešavanju problema u kapitalnom bilansu, ali nisu značajno doprinele putanji održivog rasta. Amorfna struktura SDI ukazuje na nedostatak industrijskih politika kao i na nedostatak koordinacije između ključnih ekonomskih politika po pitanju industrijalizacije. Industrijske politike u sektorima razmenljivih proizvoda zasnovane na rešenjima Industrije 4.0. mogu ubrzati oporavak. Uspostavljanje industrijske strukture koja može da omogući brzo sprovođenje procesa dekarbonizacije i održiv i inkluzivan rast, kao i zdravstvenog sistema koji je u stanju da se suprotstavi mutacijama mikroba, superinfekcijama i novim hroničnim bolestima (npr. „Long COVID“) predstavlja dobar pravac ka inteligentnoj industrijalizaciji. Takođe, ispunjenje prethodnih ciljeva stvara mogućnost za obnovu mnogih konvencionalnih sektora.

U novom kontekstu, uvođenje inteligentnih proizvodnih sistema (i proizvoda) zasnovanih na rešenjima Industrije 4.0 i nultoj emisiji gasova staklene bašte je istovremeno i način da se poveća učešće industrijske proizvodnje u formiranju BDP-a. Sa sadašnjih 20% Srbija bi do 2030. godine mogla da dostigne učešće industrijske proizvodnje u formiranju BDP-a u iznosu od 35-40%,  uz učešće rešenja Industrije 4.0 u industrijskom outputu do 40%. Budući da su rešenja Industrije 4.0 bolje prilagođena uslovima socijalnog distanciranja i kontigentnog poslovanja, ona mogu da daju jači zamah strukturnim promenama poput beskontaktne proizvodnje, rada od kuće, hibridnog rada i sl. u uslovima novih pandemija. Postoje bar tri ideje koje bi mogle da doprinesu tzv. „velikom zaokretu“ prema novoj industrijalizaciji. Prvo, interni razvoj IKT komponenata inteligentnih proizvodnih sistema i proizvoda treba da bude prioritet industrijske politike. U novoj industrijalizaciji IKT ima ulogu katalizatora. Inteligentne tehnologije i proizvodi uključuju fizički deo (ili hardver) i virtuelni deo (ili softver).Drugo, primena tehnologija sa nultom emisijom gasova staklene bašte, pre svega zasnovanih na korišćenju vodonika. Sektor energetike spada u razmenljive sektore i njegova reforma je deo uspostavljanja klimatske kredibilnosti u procesu pridruživanja EU. U tom smislu, istraživanja usmerena na pronalaske novih materijala (npr. litijum) i komponenti baterija mogu da daju svoj doprinos. Treća ideja odnosi se na razvoj medicinskog haba za pružaoce usluga zdravstvene zaštite (bioinženjering, farmacija, razvoj i proizvodnja vakcina i testova, digitalizovano praćenje, medicinska dijagnostička oprema itd.).

Sve prethodne ideje će značajno doprineti jačanju fizičkog dela konvencionalnih sistema proizvodnje od kojih se sastoje razmenljivi sektori i njihovom prelasku na putanju održivog i inkluzivnog rasta. Kada govorimo o razmenljivim sektorima, svaka nacionalna ekonomija ima svoju listu prioriteta.

Konvencionalni proizvodni sektori ne mogu značajno doprineti ekonomskom usponu bez digitalne transformacije. Pre nego što se sprovede digitalna transformacija i obnovi tehnologija primenom rešenja Industrije 4.0, neophodno je izvršiti određivanje prave veličine ovih sektora (kapital, aktiva i broj zaposlenih) i uspostaviti strateška partnerstva sa globalnim liderima. SDI bi u budućnosti trebalo da budu usklađene sa ciljevima restrukturiranja, sa jedne strane, i digitalizacijom, sa druge. To je posebno važno imajući u vidu da su ogromni stimulansi u prethodnom periodu promenili parametre fiskalne politike.

Uslužni sektori ekonomije (ugostiteljstvo, avionski prevoz, maloprodaja itd.), u kojima je teže primeniti socijalno distanciranje su doživeli tokom pandemije slobodan pad. Jedini izuzetak od ovog pravila je zdravstveni turizam. Posle pozitivnog iskustva u borbi protiv pandemije COVID-19, Srbija treba da postane regionalni centar zdravstvenog turizma.

Organizaciona podrška za strategiju nove industrijalizacije mogao bi da bude Centar kompetentnosti za Industriju 4.0 pod okriljem novog Ministarstva za digitalizaciju i zelenu transformaciju.

Digitalizacijom i digitalnom transformacijom društva i privrede bavilo se nekoliko panela. Na panelu na kojem su učestvovali predstavnici sektora telekomunikacija, naglasak je bio na važnosti daljeg razvoja infrastrukture, a posebno 5G mreže i optičke infrastrukture. Spomenuti su dobri primeri gde je digitalna transformacija pomogla tokom krize (primer Vip i virtualne prodavnice, Telegrupe i sistema za telefoniranje u COVID bolnicama). Kada se radi o kreiranju novog prometa Telekom operatera u budućnosti, učesnici su naglasili potrebu za novim sadržajima, njihovoj produkciji kao i novim digitalnim servisima.

Učesnici panela, na kome se razmatrala mogućnost javno privatnog partnerstva u okviru digitalizacije društva, ocenili su da je u Srbiji već započelo „resetovanje ekonomije“ u pravcu digitalizacije i da su veliki rezultati postignuti u proteklih nekoliko godina. U svemu tome je bila značajna uloga Vlade Republike Srbije i tima za IT. Digitalizovano je i olakšano poslovanje privrede u značajnoj meri, a ponuđen je i veliki spektar  rešenja za građane. Dosadašnje promene u oblasti digitalizacije pratila je i izmena zakona, pri čemu je obezbeđena primena dobre međunarodne prakse. Konstatovano je, međutim, da uz sve dosadašnje uspehe, regulativa u oblasti IT-a ostaje i dalje glavni izazov za Vladu Republike Srbije. Vodeća kartičarska kompanija, Mastercard, najavila je za drugu polovinu godine aplikaciju koja će umnogome osavremeniti sistem plaćanja u trgovini. Spomenuto je i nekoliko projekata javno privatnog partnerstva u oblasti digitalizacije, koji su već realizovani u Srbiji.

Na više panela je istaknuto da veliki potencijal za digitalnu transformaciju leži u boljoj upotrebi podataka. Podržana je ideja da Srbija „postane Švajcarska“ za podatke, odnosno za čuvanje podataka u velikom Data centru izgrađenom u Kragujevcu. Podaci su izuzetno bitni za dalji razvoj digitalne ekonomije. Srbija za to ima infrastrukturu, ali bi trebalo dodatno stimulisati građane na korišćenje prednosti digitalne ekonomije.

Na panelu posvećenom delatnosti osiguranja poručeno je da značaj osiguranja raste u uslovima pandemije. Učesnici panela složili su se da će za naše osiguravače izlazak iz krize biti lakši, jer je srpsko tržište osiguranja pokazalo fleksibilnost i stabilnost. Tokom prethodne pandemijske godine ostvaren je tržišni rast od 2,3%, a premija u životnim osiguranjima porasla je za čak 4,4%, dok je kod neživotnih osiguranja registrovan rast od 1,7%. Širenje virusa, vanredno stanje sa zaštitnim merama, kao i ograničeno kretanje stanovništva, uslovili su i manji broj štetnih događaja. Tako je prošle, u odnosu na 2020. godinu, rešeno za oko 12% manje odštetnih zahteva.  

Poručeno je i da pandemija nije izazvala nove rizike, već je pokazala da su se neki, koje smo smatrali teoretskim, zaista i dogodili. Svetska industrija osiguranja bila je izložena značajnom šoku. Osiguranje se zasniva na diverzifikaciji rizika, ali je pandemija učinila suprotno i pokazala da je došlo do povezivanja određenih rizika koje je praktično nemoguće osigurati. Takođe je konstatovano da je pandemija za celu branšu bila podsticaj za rad na osiguravajućim uslugama, pored ostalog i zbog zahteva za novim osiguravajućim pokrićima, pre svega u vezi sa zdravstvenim osiguranjima. Iako delatnost osiguranja karakteriše tradicionalno konzervativan pristup osiguravača, gde se uslovi osiguranja menjaju nakon podrobnih analiza i praćenja statistike učestalosti štetnih događaja u dužem nizu godina, tržište je ovom prilikom zahtevalo brza i fleksibilna rešenja u kratkom roku, koja su tako i doneta. Učesnici su ukazali na potrebu osiguravača da se menjaju, jer dolaze mladi koji drugačije misle i čija razmišljanja moraju da prate i proizvodi i usluge industrije osiguranja. Konačno, pandemija je jasno ukazala da klijenti osiguranja očekuju zaštitu koja je kombinacija životnog osiguranja i dopunskih pokrića, i koja omogućavaju kvalitetnu preventivu i zdravstvenu zaštitu uz klasično osiguranje života. U tom segmentu će biti nastavljen razvoj ponude. Pored toga, konstatovano je da će premiju osiguranja dodatno povećati infrastrukturni projekti. Globalno posmatrano, očekuje se da će na njen dalјi rast uticati i klimatske promene, tačnije zaštite od njih. To konkretno znači da treba očekivati rast osiguranja poljoprivrede, gde je svega 10% površina bilo osigurano prethodnih godina.  Jedna od ključnih aktivnosti sektora osiguranja je i buđenje svesti o potrebama za minimiziranjem rizika kojima su klijenti izloženi u svakodnevnom životu i radu. Izazovi koji su pred osiguravačima odnose se i na dinamično regulatorno okruženje i očekivano uvođenje Sistema Solventnost 2, puna implementacija računovodstvenih standarda IFRS 17, IFRS 16 i IFRS 9, GDPR i IDD zahteva, potrebe za daljom digitalizacijom svojih usluga..

Na panelu je ukazano i na rizike koji su posebno aktuelni od pojave pandemije, kao što je zaštita podataka u računarima, jer je ubrzana digitalizacija dovela do toga da je taj rizik sve prisutniji. Kao primer navedeno je da je tokom prošle godine, samo u SAD, prosečan otkup hakera za vraćanje pristupa podacima kompanije iznosio čak 300.000 dolara. Mete napada uglavnom su bila mala i srednja preduzeća, jer su im sistemi zaštite najslabiji.

Na kraju je zaključeno  da je preduslov za razvoj osiguranja u Srbiji edukacija. Sama tehnologija neće unaprediti znanja klijenata, već shvatanje da je osiguranje neizostavna komponenta života i rada.

Na panelu posvećenom energetskoj tranziciji konstatovana je neminovnost nove energetske politike.  Svet, a najviše Evropska unija su usvojili niz  sporazuma, koji su sve više obavezujući za zemlje članice. Srbija se priključila Pariskom sporazumu, kao i Sofijskom dogovoru, a sledstveno, usvojena su dva nova zakona (Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije), kao i izmene i dopune Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.  Postavljen je prihvatljiv i odgovarajući pravni okvir za brzu dekarbonizaciju i investicije u obnovljive izvore energije. Politička volja za brzim promenama postoji, međutim, neophodno je jačanje svesti o energetskoj efikasnosti i tranziciji ka zelenoj energiji kod građana i lokalnih samouprava.  Ovaj ogroman zadatak i  važan projekat koji je postavljen pred naše društvo će zaustaviti efekat “staklene bašte”, a doneće i čistiju i zdraviju životnu sredinu. Čitav tranzicioni postupak će Srbiju koštati oko 15 milijardi evra. Plan Vlade je da se finansiranje obezbedi iz budžetskih sredstava i komercijalnih kredita. Postoji jasno izražena namera EU, kao i pripadajućih finansijskih institucija (EBRD I EIB) da podrže ovaj proces. Cilj je da do 2040. godine zelena energija učestvuje više od 40% u ukupnom energetskom bilansu.

Postojanje infrastrukture sposobne da podrži kako tekuće, tako i anticipirane tokove radne snage, robe i kapitala, od ključnog je značaja za privredni rast i razvoj. Infrastruktura danas ima daleko šire i značenje i značaj nego što je to bio slučaj pre jednog veka. Današnji ekonomski tokovi su globalni, a brzina i efikasnost poslovanja iz godine u godinu snažno napreduje.

Evropska unija je  dominantan spoljnotrgovinski partner regiona zapadni Balkan, sa učešćem od preko 70% u ukupnom spoljnotrgovinskom bilansu. Sa druge strane, ukupan udeo regiona u spoljnotrgovinskoj razmeni Evropske unije je svega 1,4%.  U poslednjih deset godina trgovinska razmena između regiona i Evropske unije porasla je gotovo 130%  i dostigla iznos od 55 milijardi evra u 2019. godini. Navedeni rast trgovinske razmene se, ukupno posmatrano, menja i popravlja u korist regiona – tokom poslednjih deset godina region je povećao izvoz u Evropsku uniju za 207%, a izvoz Evropske unije u region porastao je za 94%.

Trgovinska razmena između zemalja regiona iznosila je 17% ukupnog izvoza, odnosno uvoza u region. Dakle, statistika jasno potvrđuje da su najvažniji ekonomski tokovi regiona vezani za trgovinske odnose regiona sa Evropskom unijom, i za međusobnu trgovinsku razmenu unutar regiona.

Kao najznačajniji pojedinačni spoljnotrgovinski partneri Srbije, u ukupnom izvozu od 19,5 milijardi dolara, izdvajaju se Nemačka sa učešćem od 12,9%, Italija sa 8,4%, Bosna i Hercegovina sa 7,1%, Ruska Federacija sa 4,7%, Crna Gora sa 4%, Severna Makedonija sa 3,8%, Češka sa 3,7% i Hrvatska sa 3,4%. Kada je u pitanju uvoz (ukupan iznos uvoza 26,2 milijarde dolara), lista je nešto drugačija, ali i dalje Nemačka zadržava prvo mesto sa 13,6% učešća, za kojom slede Kina sa 12,5%, Italija sa 8,4%, Ruska Federacija sa 6,0%, Mađarska sa 5,0%, Turska sa 4,4%, Poljska sa 3,3%, Rumunija sa 3,1% i Francuska i Slovenija sa po 2,8%.

S obzirom na obim ostvarene trgovinske razmene, jasno je da su međusobna infrastrukturna povezanost zemalja regiona, kao i povezanost regiona sa zemljama Evropske unije ključni preduslovi za dalji ekonomski rast regiona. Po svim pojedinačnim i zbirnim indeksima razvoja infrastrukture, region zapadni Balkan se nalazi iza zemalja zapadne Evrope – i po indeksu gustine putne mreže, efikasnosti železničkog saobraćaja, povezanosti vazdušnim putem, itd. Pored fizičke, globalna pandemija pokazala je koliko je bitna i IT infrastruktura i povezanost.

Infrastrukturni projekti su po pravilu kapitalni i od javnog interesa, te nosilac njihovog razvoja može biti samo javni sektor, bilo samostalno, sopstvenim sredstvima ili uz eksternu finansijsku podršku, ili u formi javno-privatnog partnerstva. Periodi povrata investiranih sredstava su dugi, ali su dugi i eksploatacioni periodi takvih projekata. Stoga je i strukturisanje finansiranja infrastrukturnih  projekata kompleksno i specifično. Pri tome, neophodno je voditi računa da se neplanskim i neracionalnim investiranjem ne ugrozi fiskalna stabilnost zemlje. Stoga način na koji se projekti planiraju i realizuju trebalo bi da bude značajno unapređen.

U Srbiji se proizvede dvehiljaditi deo svetskog BDP-a, hiljaditi deo svetskog izvoza, a čak tristoti deo svetskih naučnih saznanja, mereno brojem objavljenih naučnih radova u svetski relevantnim časopisima. Tu prednjače prirodne nauke, prehrambena tehnologija, druge inženjerske discipline i medicina. Da bismo bili bogatiji kao društvo i kao pojedinci, potrebno je da proizvodimo proizvode i usluge koji su potrebni svetu – to je ono što nazivamo konkurentnom privredom. Tehnologija brzometno napreduje. Prethodnih godina, na Kopaonik biznis forumu je konstatovano da se otvorio prostor velikih mogućnosti za nove ideje – tzv. inovacije, da nađu svoje mesto na tržištu i doprinesu bržem rastu privrede. Veoma je logično i ekonomistima poznato da viši nivo tehnologije, sofisticiranosti proizvoda i usluga, količine znanja, ideja, veština u pogledu načina proizvodnje, organizacije procesa, pa i danas sveprisutne digitalizacije, znači veći dohodak domaće privrede. Na panelu posvećenom strategiji pametne specijalizacije Srbije, prošle godine, tačno pre početka pandemije, zaključeno je da u Srbiji postoji izvrsnost i znanje, naročito u pojedinim oblastima nauke koja je pre svega finansirana iz javnih sredstava, a skoro zanemarljivo i nedovoljno od strane kompanija. Na žalost, javno finansirana naučna otkrića, kao i same naučnike u velikoj meri „izvozimo“, tj. nedovoljno ih valorizujemo na tržištu kroz razvoj novih proizvoda i usluga.

Dobar okvir da se ovakva situacija unapređuje i menja jeste Strategija pametne specijalizacije koja je doneta u martu 2020. i koja upravo počiva na filozofiji privrede zasnovane na znanju. Ona teži da se Srbija integriše u evropsku i svetsku privredu tako što će se specijalizovati u onim oblastima gde ima konkurentsku prednost po pitanju postojećeg znanja i proizvodnih potencijala – hrana, pametne mašine, IKT i kreativne industrije s naglaskom na gejming i audiovizuelnu produkciju. Nakon godine pandemijskog iskustva, kao društvo smo shvatili koliko nam je nauka bitna. Konstatovano je da se danas nauka više ceni, kao i da su ključne aktivnosti u borbi protiv pandemije bile moguće zahvaljujući domaćim naučnim kapacitetima. Na temeljima ovog iskustva u Srbiji se tek prave planovi za aktivaciju postojećih kapaciteta u funkciji istraživanja u oblasti tzv. life science. Razvojna agencija Srbije, Inovacioni fond i Fond za nauku su veoma važne institucije koje svojim programima doprinose razvoju privrede zasnovane na znanju. Podrška države za ovaj segment privrede je neophodna.

U diskusiji na Panelu posvećenom obrazovanju je konstatovano da je izbijanje pandemije prouzrokovalo velike potrese u obrazovnim sistemima širom sveta. U prva tri meseca od početka pandemije 90% škola u svetu je prešlo na onlajn nastavu. Takav vid nastave pokazao je brojna ograničenja. Prema rezultatima istraživanja koje je u novembru 2020.godine objavio McKinsey Institut, koje je sprovedeno u sedam najrazvijenijih zemalja sveta, deca su u proseku zaostajala u učenju skoro dva meseca u odnosu na očekivane rezultate za taj period školske godine. Promenjeni metod rada zatekao je nespremne i nastavnike i učenike, tako je na primer, na početku, samo 20 do 25% učenika u EU imalo nastavnike koji vladaju digitalnim platformama za podršku nastavi.

Rad u uslovima pandemije bio je veliki izazov za naš obrazovni sistem. Ministarstvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja je brzo i efikasno reagovalo i izvršeno je brzo prilagođavanje novonastaloj situaciji. Izmenjeni uslovi rada su jasno pokazali i kvalitete i slabosti našeg obrazovnog sistema. Sposobnost reakcije na promenljive okolnosti tokom proteklih godinu i po dana rada, entuzijazam i dodatno angažovanje velikog broja nastavnika i škola, kao i ubrzavanje uvođenja digitalizacije su vidljivi kvaliteti. Međutim, pored toga, konstatovano je da je obrazovanje tokom pandemije bilo više nastava na daljinu nego onlajn učenje. Nismo se usavršavali na osnovu svog i tuđeg iskustva, tako da kako se radilo na početku pandemije, tako se manje više nastavilo do kraja pandemije. Pokazale su se sve slabosti dominacije tradicionalne, predavačke nastave gde je prvenstveni cilj usvajanje znanja, dok su ključne kompetencije zanemarene. Postalo je uočljivo da veliki broj učenika ima problem sa motivacijom i samostalnim učenjem – oni tokom školovanja nisu razvili svoju radoznalost i motivaciju za učenje i nisu naučili kako da uče - pa je bilo potrebno veliko uključivanje roditelja u proces učenja. Bio je uočljiv nedostatak digitalnih veština kod nastavnog kadra na svim obrazovnim nivoima. Neophodnost korišćenja interneta, različitih vrsta uređaja, potreba za pomoći roditelja, podcrtala je siromaštvo i socijalne razlike u našem društvu. Pokazala se velika razlika u tehnološkoj opremljenosti od osnovnih škola do fakulteta. Deca iz socijalno najranjivijih grupa imala su najnepovoljnije uslove rada i postoji realna opasnost, ukoliko se u narednom periodu njima ne posveti posebna pažnja, da postanu „žrtve pandemije“. Osećaj fizičke ugroženosti i pritisak koji su  stvorili izmenjeni uslovi rada i vanredno stanje u zemlji, prouzrokovali su  raznovrsne nepovoljne psihičke reakcije, kako kod učenika, tako i kod nastavnika i roditelja, što  se dodatno odrazile na učenje tokom pandemije.

Iskustva stečena tokom pandemije mogu biti dragocena za budući razvoj našeg obrazovnog sistema. Pandemija je bila šok koji je pokazao s jedne strane sve nedostatke tradicionalnog obrazovanja i s druge strane, da ta vrsta obrazovanja mora korenito da se menja. Obrazovanje je potrebno prilagoditi izazovima sa kojima će se današnja deca suočavati u budućnosti i oko toga bi trebalo stvoriti široki konsenzus. U nastavne programe je neophodno uvrstiti ključne globalne teme kao što je pandemija, održivi razvoj, globalizacija, četvrta tehnološka revolucija i promene u životu i radu koje su već izvesne. Pored toga, pandemija je pokazala da obrazovanje mora da ide u pravcu hibridne nastave. U tom cilju, neophodno je razviti nacionalnu agendu o ključnim promenama u narednih deset godina oko koje bi se usaglasili svi relevantni segmenti društva. Takođe, bilo bi značajno revitalizovati ulogu Nacionalnog prosvetnog saveta kao autonomnog tela koje uz nastavnike i stručnjake, bez uticaja politike, koordinira promene.

Kada se radi o veštinama koje će biti potrebne budućim generacijama, pandemija je uglavnom potvrdila važnost ključnih kompetencija o kojima su sve zemlje EU postigle konsenzus. Pandemija je, takođe, ukazala da obrazovanje u kojem učenici ne razvijaju radoznalost i želju za učenjem, niti nauče kako da uče samostalno i zajedno sa drugima, nema budućnost. Posebno treba istaći da je pandemija pokazala da postoje sjajni nastavnici i škole koji na svom primeru pokazuju kuda treba da ide ceo obrazovni sistem i da njih treba koristiti kao seme budućih promena.

Na panelu posvećenom reformi poreske administracije, predstavljeni su ključni dometi i izazovi procesa transformacije Poreske uprave. Posebno je naglašeno da su rezultati reformskih procesa bili jasno vidljivi tokom pandemije, te da je Poreska uprava bila jedna od najspremnijih državnih institucija, što je obezbedilo njeno efikasno funkcionisanje u vanrednim okolnostima. Učesnici panela su bili saglasni u vezi zaključaka: a) Poreska uprava je ostvarila dobre rezultate, ali su pred ovom institucijom još uvek veoma veliki zadaci u nastavku procesa transformacije; b) neophodno je  dodatno zapošljavanje potrebnih novih kadrova, kao i nastavak procesa obuke i osposobljavanja postojećih i novih zaposlenih.  Ovo je verovatno i najveća slabost Poreske uprave – broj zaposlenih, njihova starosna struktura i politika zarada koja svakako ne omogućava zadržavanje najboljih kadrova. Iako je Poreska uprava, uprkos navedenim ograničenjima, uspela da realizuje značajan deo agende u svojoj transformaciji, ona ne sme biti prepuštena sama sebi jer će prirodni odliv bez obnavljanja kadrova ugroziti njen redovan rad u veoma kratkom vremenskom roku. Na kraju, zaključeno je i da će digitalizacija procesa u okviru poreskog postupka omogućiti znatno šire mogućnosti za kontrolu, ali ne sme se izgubiti iz vida da digitalizacija ne može u potpunosti nadomestiti potrebu za dobro obučenim, ali i daleko bolje plaćenim poreskim službenicima. Ovo se naročito čini značajnim iz ugla obezbeđivanja pravne sigurnosti poreskih obveznika.  

Na panelu, koji je bio posvećen razvoju bankarskog sektora, istaknuto je da su se banke spremno suočile sa krizom i adekvatno reagovale. Međutim, tokom pandemije bankarski sektor se suočio i sa mnogobrojnim izazovima, koji su ozbiljno ugrožavali nastavak normalnog poslovanja. Naglašeno je da se čitav bankarski sektor ponašao odgovorno prema zaposlenima i klijentima. Zabeležen je veći rast depozita od rasta kreditne aktivnosti, kao i dalji pad NPL-a. Takođe je istaknut ukupni rast u bankarskom sektoru, ali i ostvarena niža profitabilnost tokom prošle godine. Zajednički zaključak je da je pandemija najviše doprinela ubrzanju digitalizacije, beležeći značajan rast broja korisnika elektronskog bankarstva.

Na panelu čija je tema bila prevazilaženje digitalnog jaza konstatovano je da je jedna od neželjenih posledica digitalnog doba i sve veći digitalni jaz, s obzirom da  nemaju svi isti pris¬tup internetu i mogućnost pri¬men¬e in¬for¬ma¬ci¬ono ko¬mu¬ni¬ka¬ci¬onih te¬hno¬lo¬gi¬ja. Time su pojedinci, pa i čitave socijalne grupe one¬mo¬gućeni da ko¬ris¬te te¬ko¬vi¬ne in¬for¬ma¬ci¬onog dru¬štva. Taj problem sve je prisutniji, ne samo u nerazvijenim i zemljama u razvoju, već i u najrazvijenijim zapadnim ekonomijama. Zadatak Vlade je da obezbedi masovnu dostupnost  novih usluga stanovništvu.

Ukazujući na značaj digitalne pismenosti, kao preduslovu za korišćenje novih usluga i prednosti koje donose digitalizacija i informaciono društvo, naglašeno je da samo posedovanje mobilnih telefona i kompjutera nije dovoljno. Neophodno je prebroditi razlike u digitalnoj pismenosti jer dalje produbljivanje nejednakosti može da dovede do migracija i konflikata. Posebno je istaknuto da su benefiti digitalizacije došli do punog izražaja tokom pandemije. Vlada Srbije prepoznala je značaj digitalnih usluga i njihove dostupnosti, a odličan rezultata je postignut uvođenjem sistema za komunikaciju sa građanima za prijavljivanje za vakcinaciju. Na panelu je prezentiran plan Vlade u pogledu e-usluga, sa namerom da se na portal “E-usluge” na jednom mestu postave sve usluge koje država pruža privredi i građanima. Ambicija je da u naredne tri godine više stotina usluga javne uprave bude digitalizovano i dostupno za privredu i građane. Istaknuto je da skoro svako drugo malo i srednje preduzeće planira da investira u digitalno poslovanje i da menja svoje procese i poslovne modele. Menja se svest o karakteru tih ulaganja, te se ona tretiraju sve više kao investicije, a ne kao trošak. Ukazano je i na značaj digitalne pismenosti za jačanje kompetencija državnih službenika na svim nivoima te se zbog toga Nacionalna akademija za javnu upravu orijentisala na obuke sa ciljem da se ojača znanje državnih službenika. Digitalne platforme „usisale“ su viškove radne snage, ali je nova vrsta radnog angažmana otvorila i brojna pitanja vezana za radna prava “digitalnih nomada”. Zaključeno je da bi ta prava trebalo urediti po ugledu na zemlje koje su sva ta otvorena pitanja već regulisala.

Na panelu  posvećenom energetskoj zelenoj tranziciji, poručeno je da  je transformacija energetskog sektora, kroz povećanje energetske efikasnosti i proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora uz prilagođavanje energetskog sistema na decentralizovaniju strukturu, ključna za uspešnu zelenu tranziciju u Srbiji. Srbija može da ostvari zeleniji energetski miks a da pri tom očuva energetsku sigurnost. Pristup koji se zasniva na nauci i podacima ključan je za odlučivanje, planiranje i nadzor tokom zelene tranzicije a jasne informacije su od presudnog značaja da se obezbedi podrška svih učesnika u procesu. Zelena tranzicija ima i dobitnike i gubitnike. ‚‚Pravična tranzicija’’ je pristup koji podržava Svetska banka, a ima za cilj da se obezbedi fokus na pojedince i zajednice, te da se osigura otvaranje novih mogućnosti tokom perioda tranzicije. Zelena tranzicija obezbeđuje rast na ekološki održiv način, koji je dobar za zdravlje ljudi u Srbiji kao i za njenu životnu sredinu. Takođe, nudi i mogućnost ubrzanog usklađivanja sa EU, u skladu sa ambicijama Srbije o pristupanju EU.  Privatni sektor je od ključnog značaja za uspešnu zelenu tranziciju, koja se ne odnosi samo na politike, već i na investicije, inovacije, povećanje produktivnosti - oblasti u kojima je privatni sektor najuspešniji. Privatni sektor je potreban da bi se rizici tranzicije transformisali u mogućnosti za rast i nova radna mesta.

Na panelu koji se bavio stanjem u sektoru turizma konstatovano je da je pandemija pogodila sve učesnike turističkog sektora, hotelijerstvo posebno, a naročito kapacitete u velikim gradovima, kapacitete ovisne o stranim gostima, velikim događajima i sl. Posledice pandemije u turizmu i ugostiteljstvu će se protezati u periodu koji je duži od prvobitnih procena – aktivna podrška sektorske politike će biti svakako neophodna i u narednom periodu. Poručeno je da je moguće postepeno restrukturisanje instrumenata sektorske podrške, odnosno tranzicije od finansijske podrške za preživljavanje, ka aktivnim merama promocije destinacija na ciljanim (novim) tržištima. Od privrede se očekuje aktivno angažovanje na implementaciji novih digitalnih rešenja (primer: e-turista), koji predstavljaju osnovu za generisanje javnih podataka potrebnih za donošenje budućih odluka u turizmu.

Poručeno je i da je pandemija naglasila probleme, koji su i pre postojali, kao što je nedostatak ljudskih resursa za uslužne delatnosti, što zahteva posebnu pažnju u budućoj obrazovnoj politici, podršci u karijernom upravljanju mladih i daljoj digitalizaciji poslovanja.

Na panelu posvećenom istraživanjima u oblasti medicine i tzv. life science konstatovano je da su  precizna medicina i life sciences već sada od velikog značaja za zdravlje građana. Poverenje između svih učesnika u ovoj oblasti je neophodno za dalji, uspešni razvoj. Precizna medicina otvara mogućnosti za nove biznis modele i potpuno nove vrste ugovora između stakeholdera u zdravstvenom sistemu. Cela oblast life sciences, uključujući preciznu medicinu, ali i generalno biomedicinu, biotehnologiju, bioinformatiku i biodiverzitet (Bio4), će imati i veliki ekonomski značaj zbog budućih investicija i mogućnosti da se u Srbiji kreiraju nova R&D dostignuća koja će se primenjivati u celom svetu. Svi učesnici Foruma su pozvani da obrate pažnju na Bio4 teme, a naročito ljudi iz IKT, jer se otvaraju velike šanse u ovoj oblasti.

Na kraju, treba napomenuti da su prvog dana Foruma, u saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, organizovana dva, izuzetno posećena, specijalna događaja. Na prvom su, od strane već dokazanih IT kompanija, predstavljena tri nova start up preduzeća, koja svojim inovativnim rešenjima, iz Srbije menjaju svet. Drugi specijalni događaj je upoznao širu publiku sa IT stručnjacima, koji su odlučili da se nakon uspešno izgrađene karijere vrate u Srbiju, i svojim znanjem doprinesu razvoju IKT industrije. Savez ekonomista Srbije će i na narednim Forumima nastaviti sa ovom vrstom zajedničke aktivnosti i promocije mladih, uspešnih stručnjaka i novih preduzeća.

XXVIII Kopaonik biznis forum je bio prvi, koji se zbog pandemije, organizovao u hibridnom formatu. Onlajn i neposredna posećenost je pokazala da je odluka da se ne prekida kontinuitet ovog važnog događaja, kao i da se promeni format, bila adekvatna. Nadamo se da će već sledeći, XXIX Kopaonik biznis forum biti organizovan u tradicionalnom formatu, u hotelu Grand na Kopaoniku, od 6. do 9. marta 2022. godine. Vidimo se!
Detaljnije
Povezane vesti