Prisustvujte SAP Forum Beograd konferenciji , 13. juna i saznajte najnovije informacije o makroekonomskoj situaciji u Srbiji, saznajte kako uz pomoć inovacija iz SAP-a možete da unapredite poslovanje, kako ga je unapredila Rudnap Grupa, kao i šta su uvođenjem nekih od rešenja iz SAP portfolija dobile Komercijalna banka, a šta Poreska uprava Srbije. Saznajte s kojim izazovima se suočavaju finansijski direktori najvećih kompanija u Srbiji i organizacija iz javnog sektora i kako im SAP pomaže da ih lakše rešavaju i da rade bolje.
Devetnaesti po redu Kopaonik biznis forum okupio je više od 90 panelista i
preko 500 učesnika, tradicionalno umrežavajući ideje ekonomskih stručnjaka,
privrednika i državnih zvaničnika u vezi sa ekonomskim razvojem Srbije, danas kada još
kriza nije prevaziđena (predviđa se rast od 0.5% u 2012) ali zvanična kandidatura za
članstvo u Evropskoj uniji otvara nove prilike. Razmatrane su teme koje predstavljaju
nadogradnju prošlogodišnjeg foruma kada je zaključeno da je Srbiji neophodan ”novi
model ekonomskog rasta koji je zasnovan na proizvodnji i izvozu, umesto dosadašnjeg
modela koji je bio zasnovan na potrošnji i uvozu.”
Državni zvaničnici, predvođeni premijerom Mirkom Cvetkovićem naglasak su
stavili na mere štednje, a stručnjaci i privrednici su naglasili da više ne sme biti
odlaganja strukturnih reformi koje pretpostavljaju ozbiljniju reformu penzionog sistema, restrukturiranje zdravstva, prosvete i javnih preduzeća. Prema analizi
Svetske banke državu košta šest do sedam hiljada evra godišnje jedno neproduktivno
radno mesto u javnom sektoru i taj novac treba preusmeriti u produktivno radno mesto
podrškom stranih investicija, unapređenjem infrastrukture i obrazovanja. Jedan od
načina da se efikasnije i transparentnije troši državni budžet jeste da se pređe na programski budžet nakon šest godina odlaganja ove reforme. Ukoliko se strukturne
reforme ne sprovedu jedina alternativa je dodatno opterećenje privrede i građana kroz
povećanje poreza i drugih nameta što neće dovesti do veće konkurentnosti.
Uz strukturne reforme, industrijske politike se predlažu za sektore gde
postoji komparativna prednost, posebno u prehrambenoj industriji, energetici,
industriji zdravlja, metalskom sektoru, ali i drugim sektorima, što je takođe
raspravljeno na ovom forumu. Svetska banka je analizirala pojedine od navedenih sektora
i zaključila da zaslužuju različit nivo podrške. Ekonomisti predlažu dodatne analize
i upozoravaju da državne intervencije treba da budu oprezne, održavajući nivo
konkurencije koji omogućava održivu konkurentnost. Istovremeno, treba održati
makroekonomsku stabilnost, što podrazumeva i stabilnost kursa. Guverner Narodne
banke Srbije Dejan Šoškić, međutim, izrazio je opredeljenje za nastavak politike
plivajućeg kursa.
Predvidivost je ono što zahtevaju svi privrednici, a to podrazumeva i
transparentniji rad države. Na primer, u raspravi predstavnika industrije lekova
traži se donošenje Uredbe o cenama i odluka o finansiranju lekova iz fonda za
zdravstveno osiguranje u redovno određenim terminima kako bi preduzeća mogla da
planiraju svoje poslovanje. Izraženo je i nezadovoljstvo privrednika, posebno
predstavnika stranih investitora, sa sporim sprovođenjem reformi koje vode poboljšanju poslovne klime uprkos brojnim preporukama privrednih udruženja i
usvojenim planovima izvršne vlasti. Zabrinjava i očekivano povećanje problema likvidnosti privrede i ograničenost mogućnosti finansiranja poslovanja u Srbiji, kao
i spor razvoj infrastrukture, posebno železnice. Na forumu je takođe predstavljeno
petnaest mera za unapređenje izvoza Udruženja izvoznika Srbije i nove inicijative za
podsticanje razvoja nauke i inovacija, ali i otvoreno naglašen problem kvaliteta sadašnje radne snage i jaza koji postoji između proizvoda prosvetnog sektora i potreba
privrede. Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora Srbije
nastaviće da pružaju konstruktivne predloge Vladi sa ciljem unapređenja poslovanja u
Srbiji.
na Kopaoniku, 8.3.2012. godine Kopaonik biznis forum 2012.
”Kako sačuvati budućnost Srbije:
ekonomske, poslovne i povezane teme”
ORGANIZATORI:
MEDIJSKI PARTNER:
SPONZORI I PRIJATELJI
ZAVRŠEN MENADŽMENT FORUM JUGOISTOČNE EVROPE OPATIJA 2011
Menadžment forum jugoistočne Evrope Opatija 2011 održan je 9. i 10. juna 2011. u Grand Hotelu Adriatic u Opatiji pod nazivom
"Jugoistočna Europa i EU – Pogled unapred"
Organizatori Foruma su Savez Ekonomista Srbije, Hrvatsko društvo ekonomista i IEDC – Poslovna škola Bled.
Zemlje jugoistočne Europe će do 2020. godine prolaziti odlučujuću fazu razvoja u kojoj bi konačno trebalo savladati tranzicione probleme i priključiti se evropskoj zajednici naroda. U tom razdoblju očekuju nas brojni razvojni izazovi ekonomske, tehnološke, ekološke i druge prirode, da političke probleme ne spominjemo jer smatramo da su uglavnom savladani, ali ni oni nisu isključeni. Ono što je u fokusu je da zemlje koje čine SEE grupu moraju nadoknaditi izgubljene devedesete u kojima se produbio razvojni jaz između njih i evropskog okruženja.
Međunarodno savetovanje Menadžment forum jugoistočne Evrope organizovali smo s ciljem pružanja uvida u brojne izazove koji očekuju zemlje ove regije u sledećem desetogodišnjem razdoblju. Programski savetovanje je bilo fokusirano na upravljanje promenama u dinamičnom ekonomskom okruženju. Imajući u vidu da će to razdoblje biti veoma izazovno uz moguća iznenađenja u mnogim aspektima, savetovanje je imalo za cilj da na nivou međuregionalne saradnje pronađe odgovore na pitanja razvoja upravljačkih tehnologija, znanja i tehnika koje će osigurati brži ekonomski razvoj u stabilnijim uslovima. Osim toga ovaj skup je i svojevrstan poslovni forum na komesu se razmatrale mogućnosti i problemi ekonomskog povezivanja regije, povećanja međusobne ekonomske saradnje i posebno korišćenja sinergijskih učinaka prema tržištu. Savetovanju su prisustvovali najpoznatiji ekonomski i politički stratezi iz regije, kao i vodeći privrednici, predstavnici nevladinih organizacija, istaknuti i vrsni stručnjaci iz svih triju zemalja organizatora, ali i iz drugih zemalja regije i EU.
Privreda Srbija je u trećem kvartalu 2010. godine statistički izašla iz recesije pošto su u dva uzastopna kvartala zabeležene pozitivne stope rasta. Ova ohrabrujuća činjenica postavlja pitanje održivosti ovakvog trenda.
Ekonomija Srbije je na prekretnici da nastavi po inerciji ili da krene sa promenama. Ozbiljnost situacije pojačavaju problemi u EU kao našem neposrednom okruženju uslovljeni odloženim efektima globalne finansijske krize iz 2008 godine. Iako retko ko želi da prizna, stiče se utisak da je EU bliža krizi sa »duplim dnom« nego trajnom oporavku. Poseban problem za ekonomiste u Srbiji predstavlja činjenica da se anti-krizni programi koje primenjuju članice EU, uglavnom, ne mogu primeniti na Srbiju. U takvom kontekstu raste rizik reverzibilnosti rezultata do sada sprovedenih reformi u Srbiji (poništavanje privatizacija i pad interesa stranih investitora) i javlja se makro-ekonomska nestabilnost (cena i kursa). Prethodne tendencije otvaraju problem održivosti ekonomskog razvoja.
Pod bremenom nasleđenih problema, a u nestabilnom neposrednom okruženju koje će se sve više okretati sopstvenim problemima padaju ekonomska očekivanja u Srbiji. Ipak, ne smemo da izgubimo nadu da ćemo sprovesti reforme javnog sektora, inteligentno investirati u propulzivne delatnosti, povećati konkurentnost privrede, održati spoljnu likvidnost, sačuvati socijalnu koheziju i početi sa dostizanjem EU. Veliko ohrabrenje su pozitivni signali u vezi geopolitičkog repozicioniranja Srbije i njenog približavanja EU. Međutim, da bi institucionalni seting i ponašanje privrednih subjekata bilo prepoznatljivo za EU, treba mnogo stvari da se uradi.
Za prevazilaženje problema, pored mudre politike koja otvara perspektive ohrabrujući optimizam i povećavajući dostojanstvo nacije, potrebna su i izvodljiva tehnička rešenja u organizaciji i funkcionisanju ekonomskog sistema. Poseban problem je usklađivanje rešenja. Nova situacija zahteva nov pristup u smislu nove vizije sistema kome težimo (i posebno mesta države u njemu), strategijskih inicijativa koja treba da povećaju sklonost za investiranje kao i tehničkih rešenja koja omogućavaju glatku primenu. Nova vizija znači nov privredni model i sa njime povezane ekonomske politike (monetarna politika, fiskalna politika i politika regionalnog razvoja, pre svega). Strategijske inicijative se odnose na investiranje u prioritetne sektore i izbor odgovarajućih modela finansiranja. Konkretne mere obuhvataju širok spektar rešenja. Da bi se prethodno sprovelo, neophodno je proširiti ciljeve koji se nalaze u radaru vlade sa makroekonomske, socijalne i političke stabilnosti i na dinamično investiranje u javnom i privatnom sektoru.
Forum je održan 1-3. marta 2011. godine u kongresnom centru »Sunčani vrhovi« na Kopaoniku. Tema ovogodišnjeg foruma bila je:
»Održive reforme za održiv razvoj«
Ovogodišnji skup organizovan je sa namerom da se upoznamo sa suštinom predloga Vlade kao i da damo korisne savete arhitektama reformi iz perspektive ekonomskih praktičara. Trajno vođeni idejom konstruktivne kritike ekonomske i tranzicione politike, ekonomisti i privrednici Srbije ove godine su se posebno bavili pitanjima regulatornog rizika, mogućim investicionim prioritetima u javnom sektoru, energizovanjem regionalnog razvoja i ulogom osiguravajućih kompanija u tom procesu.
AKTUELNO
Menadžment forum jugoistočne Evrope održan je 9. i 10. juna 2011. u Grand Hotelu Adriatic u Opatiji pod nazivom Jugoistočna Europa i EU – Pogled unapred. Organizatori Foruma su Savez Ekonomista Srbije, Hrvatsko društvo ekonomista i IEDC – Poslovna škola Bled.
Savez ekonomista Srbije
ima preko 50 članova i njih čine najuglednija preduzeća, banke i
druge institucije u Republici. Saznajte više o uslovima članstva..
Zemlje jugoistočne Europe će do 2020. godine prolaziti odlučujuću fazu razvoja u kojoj bi konačno trebalo savladati tranzicione probleme i priključiti se evropskoj zajednici naroda. U tom razdoblju očekuju nas brojni razvojni izazovi ekonomske, tehnološke, ekološke i druge prirode, da političke probleme ne spominjemo jer smatramo da su uglavnom savladani, ali ni oni nisu isključeni. Ono što je u fokusu je da zemlje koje čine SEE grupu moraju nadoknaditi izgubljene devedesete u kojima se produbio razvojni jaz između njih i evropskog okruženja. 
Ekonomija Srbije je na prekretnici da nastavi po inerciji ili da krene sa promenama. Ozbiljnost situacije pojačavaju problemi u EU kao našem neposrednom okruženju uslovljeni odloženim efektima globalne finansijske krize iz 2008 godine. Iako retko ko želi da prizna, stiče se utisak da je EU bliža krizi sa »duplim dnom« nego trajnom oporavku. Poseban problem za ekonomiste u Srbiji predstavlja činjenica da se anti-krizni programi koje primenjuju članice EU, uglavnom, ne mogu primeniti na Srbiju. U takvom kontekstu raste rizik reverzibilnosti rezultata do sada sprovedenih reformi u Srbiji (poništavanje privatizacija i pad interesa stranih investitora) i javlja se makro-ekonomska nestabilnost (cena i kursa). Prethodne tendencije otvaraju problem održivosti ekonomskog razvoja.
