Samit se održava sredinom juna u hotelu „Splendid“ u Bečićima, pod pokroviteljstvom Ministarstva finansija, Centralne banke i Poreske uprave Crne Gore. Samitu prisustvuje preko 200 učesnika – predstavnika ministarstava finansija, centralnih banaka i poreskih uprava iz Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske, Federacije Bosne i Hercegovine, Kosova, Albanije i Makedonije, bankara, privrednika i drugih finansijskih stručnjaka iz regiona.
Zahvaljujući snažnoj podršci naših domaćina, očekujemo da se ova saradnja proširi i na druge oblasti od zajedničkog interesa. Pored toga, nadamo se da će ubuduće organizacija ovog događaja u velikoj meri pomoći da se otvore nove perspektive razvoja čitavog regiona u stabilnijim uslovima.
Završen 12. Regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava
Dvanaesti Regionalni samit guvernera, ministara finansija i direktora poreskih uprava, u organizaciji Saveza ekonomista Srbije, uspešno je okončan uz jasnu potvrdu neophodnosti intenzivne regionalne saradnje i otvorenog dijaloga.
Ovaj prestižni skup okupio je najvažnije kreatore fiskalne i monetarne politike – guvernere centralnih banaka, ministre finansija, direktore poreskih uprava, kao i predstavnike međunarodnih finansijskih institucija i vodeće menadžere iz bankarskog i osiguravajućeg sektora.
Učesnici su imali priliku da razmene ideje i vizije o budućnosti Zapadnog Balkana u složenom i neizvesnom geopolitičkom i geoekonomskom okruženju. Region se suočava sa izazovima održavanja finansijske i monetarne stabilnosti u uslovima usporenog rasta evrozone. Slaba ekonomska aktivnost ključnih trgovinskih partnera negativno utiče na izvoznu tražnju, strane investicije i priliv doznaka, što dovodi do rasta trgovinskog deficita i deficita tekućeg računa – potencijalno ugrožavajući makroekonomsku stabilnost.
Stoga monetarna politika u regionu mora pažljivo balansirati između očuvanja stabilnosti cena i podrške ekonomskom rastu, posebno imajući u vidu da su zemlje koje koriste evro dodatno izložene eksternim šokovima. Stabilan finansijski sistem zahteva odgovorno upravljanje javnim finansijama, efikasan monitoring finansijskog sektora i održavanje visokog nivoa deviznih rezervi kao zaštitnih bafera od negativnih eksternih uticaja.
Fiskalne i monetarne politike zemalja Zapadnog Balkana moraju biti strateški osmišljene, usklađene i koordinisane, s ciljem efikasnijeg upravljanja rizicima, očuvanja finansijske stabilnosti i podsticanja dugoročnog, održivog ekonomskog razvoja.
Samit je svečano otvorio Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, koji je u uvodnom obraćanju istakao složenost trenutne ekonomske situacije u regionu i evrozoni, sa posebnim osvrtom na pogoršanu eksternu ravnotežu. Naglasio je rast deficita u Srbiji i Albaniji, kao i značajan jaz između CAD i SDL u Crnoj Gori, ali je istovremeno istakao da finansijski sektor Zapadnog Balkana ostaje stabilan i otporan.
Guvernerka Centralne banke Crne Gore, Irena Radović, podvukla je da je očuvanje makroekonomske stabilnosti primarni cilj njene institucije, sa fokusom na održive javne finansije i odgovornu fiskalnu politiku, naglašavajući da fiskalna neodrživost može ozbiljno ugroziti ekonomsku stabilnost zemlje.
Prvi panel, pod nazivom „SEPA i Zapadni Balkan: Katalizator za EU konvergenciju i pristup jedinstvenom evropskom tržištu“, zaključio je da članstvo u SEPA predstavlja ključni korak u integraciji zemalja regiona sa EU. Crna Gora je kao prva zemlja u regionu sa potpuno integrisanim bankarskim sistemom u SEPA, pokazala da su reforme i saradnja presudni za ostvarivanje konkretnih koristi — od smanjenja troškova transakcija do jačanja finansijske stabilnosti i privrednog rasta.
Drugi panel, „Geopolitička fragmentacija i carinski pritisci: inflacioni rizici i izazovi monetarne politike na Zapadnom Balkanu“, ukazao je na inflatorne pritiske, fragmentaciju globalne trgovine i ograničene mogućnosti monetarne politike u regionu. Guvernerka Selimović istakla je ograničenja BiH usled valutnog odbora, dok je guvernerka Radović naglasila značaj fiskalne discipline u Crnoj Gori. Iskustva Hrvatske, prema viceguverneru Langu, potvrđuju da su za uspešne evropske integracije neophodne politička volja i strukturne reforme. Panel je zaključio da je koordinacija politika, veće ulaganje u produktivnost i regionalna saradnja ključ za stabilnost i ubrzanu konvergenciju ka EU.
Drugi dan Samita započeo je uvodnim izlaganjem Dušana Borovčanina, direktora projekta Expo 2027, koji je istakao značaj ove prve specijalizovane izložbe u regionu kao platforme za promociju Srbije i Zapadnog Balkana pred više od 6 miliona posetilaca i učesnika iz preko 120 zemalja, uključujući i članice G20.
Panel „Odgovorna fiskalna politika – preduslov za unapređenje stabilnosti i otpornosti ekonomije u uslovima slabog rasta u evrozoni“ naglasio je potrebu očuvanja fiskalne stabilnosti kroz bolju koordinaciju politika, jačanje kapaciteta i usklađivanje sa EU zakonodavstvom. Učesnici su apelovali na predvidivu poresku politiku i smanjenje regulatornih barijera radi povećanja konkurentnosti i otpornosti privrede.
Samit je zaključen diskusijom na temu „Reforma i modernizacija poreske uprave – ciljevi, dometi i ograničenja“. Čelnici poreskih uprava su saglasni da je modernizacija neophodna za efikasniju naplatu i borbu protiv sive ekonomije, uz naglasak na digitalizaciju, kadrovska ulaganja i regionalnu saradnju kao ključne faktore uspeha. Uspeh reformi zavisi od političke volje i međunarodne podrške.
Potpredsednica Saveza ekonomista Srbije je zaključila rad Samita, zahvalivši svim učesnicima i najavila naredno okupljanje u drugoj polovini septembra 2026. godine.
Detaljnije
